Zašto i otkud ja ovdje?

Već mjesecima, pa možda i godinu dana, razmišljam o pokretanju bloga. 
Međutim, problem je u tome što ne znam tačan razlog zašto uopšte da budem bloger. Šta da radim ovdje? O čemu da pišem? Ko će to da čita? I zašto bi ljude uopšte zanimalo ono o čemu pišem?

Bilo je tu i drugih pitanja, ali i ova su mi bila previše.

Iskreno, ne čitam mnogo blogova. Ne znam pravila ponašanja. Ne znam kuda sve to može da odvede. Možda se baš zbog toga, kao i ostali, plašim nepoznatog. Ipak, herojski sam stisnuo petlju, pa kako bude...

Tvrdio sam da je ovo mjesto za dokone. Za one koji pate od egoizma i imaju problem sa sujetom. Možda i ja patim od toga, pa sam se zato i pridružio? Ko će ga znati...

Nisam došao da nešto nudim, prodajem ili promovišem. Došao sam da kažem „koju“ o stvarima koje me, na ovaj ili onaj način, dotiču. Takođe, plemenitije je ovdje „truniti“ onima koje to interesuje, nego o pojedinim temama dosađivati prijateljima koje to ne zanima, a iz pristojnosti moraju slušati. Ne znam da li ćete ovdje moći nešto da naučite, ali biće mi drago da čujete nešto što, možda, do sada niste znali. U svakom slučaju, čujte i tuđe mišljenje, pa makar bilo u potpunoj suprotnosti sa Vašim! I to može biti korisno.

Diplomirao sam novinarstvo, radio i u štampanim i u elektronskim medijima, a sada mi je posao da sarađujem sa njima. Sjećam se kada nam je zadatak na fakultetu bio da pišemo komentar, kao oblik novinarskog izražavanja. Iako je od tada prošlo dosta vremena, i danas mislim isto što sam tada rekao: Da bih pisao komentar, mora me nešto „pogoditi“, a ne da „komentarišem“ na silu. Dakle, i blogove ću pisati kada me nešto pogodi!

A vi, ukoliko vam bude interesantno, čitajte... ako ne, to će mi biti znak da su sva ona pitanja sa početka ovog teksta bila opravdana.